Šumadijski feniks se uzdiže iz pepela
Nakon decenija tavorenja, nekadašnji gigant iz Kragujevca doživljava vaskrsenje. Na pomolu je ambiciozan projekat, a cilj samo jedan – povratak na put stare slave.

Šta se to kuva u srcu Šumadije, a da nije šumadijski čaj?
Decenije prolaze, ali ideologija ostaje ista – kreirati vozilo dostupno širokim narodnim masama. Stoga kroz kapije kragujevačkog kombinata izleće čudo niskobudžetne auto-avijacije – potpuno redizajnirana leteća Zastava 128.

Prvi utisci:
Jedan pogled na Zastavu 128 sasvim je dovoljan da vas emocije nekontrolisano preplave. Na trenutak vam postaje jasno kako se Marti Mekflaj osećao kada se odvezao svojim DeLoreanom. Daleko poznati dizajn dobijen ukrštanjem šporeta „smederevca“ i ponosa ovdašnje avio-industrije – legendarnog Galeba – daje autentičnu domaću notu.
Unutrašnjost vozila je, očekivano, spartanski opremljena. Nije se eksperimentisalo sa modernim tehnologijama već su se kragujevački inženjeri odlučili za oprobanа rešenja.
Komandna konzola je preuzeta iz Jugo Floride, ali za američko tržište, te je plastika daleko izdržljivija.
Nedostatak dodatne opreme nadomešćuje većom pepeljarom, što je, priznaćete, i dalje must have u domaćim okvirima.

Prtljažnik i praktičnost:
Apsolutno dovoljan za 2 gajbe Zaječarca, uz malo veštine staje i omanji mangalo po dijagonali. Ipak, trebalo bi imati na umu šta poručuju iz fabrike – gajbe moraju biti podjednako pune zbog rasporeda težine.

Sigurnost
Ono što ovaj leteći automobil izdvaja od konkurencije jeste to što u standardnoj opremi dobijate i rezervni padobran, što inače nije slučaj. Uglavnom u standardnoj opremi dobijate set za reparaciju glavnog padobrana, što se i nije pokazalo kao korisno rešenje.
Airbagova nema, ali menadžment fabrike vredno radi na uspostavljanju saradnje sa vranjskim „Simpom“ kako bi obezbedio kontingent dušeka pronađenih u zapečaćenom skladištu iz ’70-ih godina prošlog veka.

Od dodatne opreme u ponudi je i žiroskop, s tim što kupac preuzima na sebe obavezu da na svakih 6 meseci odleti u Agenciju za mere i dragocene metale kako bi se izvršilo baždarenje. O kupčevom trošku, naravno.

Motori:
Oprobani živahni četvorocilindraši, zaboravljeni u krugu fabrike u procesu kaljenja. Krase ih dobro poznata elastičnost i prosto vole visoke obrtaje.
Nažalost, performanse su za nijansu slabije od „zemljanih“ prethodnika, jer su krila izrađena od čelične legure dobijene pretapanjem tenkova u smederevskoj železari.

Ovo vozilo ne leti zahvaljujući aerodinamici, već onome po čemu smo najpoznatiji – srpskom inatu.