Vlada Srbije usvojila je izmene i dopune Prostornog plana područja posebne namene za projekat „Beograd na vodi 2.0 – Nebo iznad reke“.
Kako se navodi u dokumentu, prostorni plan sada obuhvata i vazdušni sloj iznad desne i leve obale Save, u kojem se planira izgradnja infrastrukture za niskonivojske letove građana i dostavnih vozila.

U okviru izmena, predviđa se i transformacija prostora Beogradskog sajma koji bi, prema rečima predstavnika Agencije za urbani vazdušni razvoj, „mogao postati prvo beogradsko uzletno polje za civilne letelice kratkog dometa“.
Kako je navedeno, postojeće hale više neće služiti za izložbe, već za „skladištenje energetskih ćelija, kabina i delova krila“ letećih automobila.

„Vreme sajmova je prošlo — sada nam trebaju terminali“, izjavio je jedan od arhitekata uključenih u projekat.
„Nema potrebe da čuvamo staro kada se možemo vinuti iznad njega. Sve to može biti sravnjeno i pretvoreno u nešto što gleda u budućnost.“

Prema prvobitnom planu, na prostoru Sajma bila je razmatrana mogućnost izgradnje škole, kulturnog centra ili pozorišta, ali je odluka preinačena nakon „detaljne analize potreba tržišta“.
Umesto toga, predviđa se izgradnja najmodernijeg tipa kladionice i kockarnice sa direktnim pristupom za leteće automobile, čime će Beograd postati, kako se navodi, „regionalni centar leteće zabave i urbanog adrenalina“.

„Ideja je da korisnici mogu direktno da slete na krov objekta, uđu u prostor i nastave svoje aktivnosti bez zadržavanja u prizemlju“, objašnjava se u saopštenju.
„Taj koncept već postoji u svetu, a sada ga i Beograd konačno dobija.“

Takođe, planom je predviđeno da se park Terazijska terasa „vertikalno produži“ – nizom platformi koje će omogućiti sletanje manjih vozila do reke, dok će se postojeći mostovi prilagoditi standardima vazdušnog saobraćaja u niskom sloju.

Reakcije građana

U kratkoj anketi sprovedenoj među građanima, mišljenja su podeljena.
Jedni smatraju da „Beograd konačno dobija krila“, dok drugi ističu da „nema potrebe da se sve staro briše – jer će i budućnosti trebati oslonac“.

Jedan od anketiranih, vozač letećeg vozila iz Zemuna, kratko je poručio:

„Ja ću sleteti gde god mi kažu, samo da ne moram da plaćam parking.“

Mira J. (62), penzionerka sa Savskog venca:

„Ja sam ovde provela pola života, sad kažu da će i Sajma da nema. Gde ću s unukom na Sajam knjiga? U kladionicu?“

Nikola R. (29), IT stručnjak iz Bloka 21:

„Iskreno, podržavam sve što donosi modernizaciju. Ako će biti nova zona zabave i turizma, to znači više posla za nas mlade.“

Zoran P. (47), vozač iz Čukarice:

„Dok oni crtaju planove, mi nemamo gde da parkiramo. Sad će i ovo malo što imamo da sruše. Ne znam kome to koristi.“

Tijana M. (33), nastavnica:

„Rekli su prvo škola, pa pozorište, sad kockarnica. Lepo su naučili decu da se znanje više ne isplati.“

Anja V. (24), studentkinja sociologije:

„Sve ruše pod izgovorom napretka. A meni se čini da ruše i ono malo identiteta grada koji je ostao.“

Ljubivoje K. (70), bivši radnik sa Sajma:

„Bio sam tu kad su hale gradili. Sad će ih rušiti. I mene da pitaju, srušio bih ja sve njihove planove.“

I dok se u dokumentima sve precizno meri hektarima, kvadratima i „urbanističkim celinama“, teško je izmeriti ono što se gubi — duh mesta, uspomene, značenje koje grad nosi za svoje građane. Svaka promena, pa i ova, donosi obećanje napretka, ali i senku sumnje da napredak sve češće znači samo novi beton.

Beograd se, čini se, ne gradi već stalno prepravlja, briše i ponovo crta. A dok se stari prostori brišu pod izgovorom modernizacije, pitanje koje ostaje da lebdi iznad svih nas jeste: ako sve srušimo da bismo poleteli – gde ćemo sleteti?