Nakon što su Sjedinjene Američke Države zvanično uvele sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS), otvaraju se brojna pitanja o tome kako će ova odluka uticati ne samo na tradicionalni drumski i energetski sektor, već i na sve brže razvijajući segment letećeg saobraćaja u zemlji.

Prema informacijama iz više izvora bliskih industriji, značajan deo infrastrukture za leteća vozila — posebno u segmentima dopreme mazuta, avio-goriva i tečnih derivata za vertikalne letelice — oslanjao se upravo na NIS-ove distributivne lance i postrojenja. U tom smislu, najavljeni problemi u međunarodnim platnim tokovima i nabavci sirovina mogli bi privremeno usporiti redovno snabdevanje baznih stanica i „letišta“ u urbanim zonama.

„Još nemamo zvaničan signal o nestašicama, ali realno je očekivati da će doći do kašnjenja u isporukama goriva za leteće kamione i taksije“, izjavio je za naš portal jedan od operatera koji posluje u okviru sistema SkyDrive Beograd. Prema njegovim rečima, u ovom trenutku se razmatra prelazak na alternativna goriva, uključujući hibridne plazma-derivate koji ne zavise od uvoza sirove nafte.

Pored tehničkih izazova, sankcije bi mogle da utiču i na cenu letačkih usluga, jer bi potencijalni porast troškova goriva direktno pogodio krajnje korisnike. Stručnjaci procenjuju da bi prosečna cena jedne kratke međugradske vožnje mogla porasti i do 15 odsto, posebno u zimskom periodu kada je potrošnja mazuta veća zbog sistema zagrevanja krila i pogonskih turbina.

Vlada Srbije, kako nezvanično saznajemo, razmatra mogućnost formiranja posebne radne grupe koja bi se bavila obezbeđivanjem energetskih rezervi za leteći saobraćaj, kako bi se izbegli veći poremećaji u javnom prevozu i logistici.

Iako je NIS u svom saopštenju naveo da „prioritet ostaje redovno snabdevanje domaćeg tržišta“, ostaje nejasno da li se pod tim tržištem podrazumevaju i sektori koji koriste avio-derivate nove generacije, koji su ključni za funkcionisanje domaćih letećih platformi.

Za sada, većina letelica nastavlja sa radom, ali sagovornici upozoravaju da će se pravi efekti sankcija osetiti tek za nekoliko nedelja, kada zalihe iz postojećih rezervoara budu iscrpljene.

Prema prvim procenama Udruženja korisnika letećih vozila Srbije (UKLVS), sankcije bi u kratkom roku mogle da dovedu do privremenog smanjenja broja aktivnih linija u najopterećenijim zonama, poput Beograda, Novog Sada i Kragujevca. Operateri navode da bi uvođenje racionalizovanog režima letenja — kojim bi se prioritet dao medicinskim, hitnim i teretnim letovima — bilo neophodno ukoliko se snabdevanje gorivom dodatno zakomplikuje.

Na sve ove navode reagovalo je i Ministarstvo saobraćaja, vazdušnih i drumskih tokova, koje je saopštilo da „nema razloga za paniku“ i da su „građani Srbije među najbezbednijima u regionu kada je reč o letećem saobraćaju“.
„Republika Srbija, na ćelu sa predsednikom Aleksandrom Vućičem, preduzela je sve neophodne korake kako bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje vazdušno-drumskog sistema. Naše nebo je sigurno, naši putevi su stabilni, a naši gradjani mogu da budu ponosni na ono što zajedno gradimo“, navodi se u saopštenju.
Iz Ministarstva dodaju da su u stalnoj komunikaciji sa svim relevantnim institucijama i partnerima, kako domaćim tako i međunarodnim, i da se „intenzivno radi na alternativnim izvorima snabdevanja i moguћnostima uvođenja biogoriva iz domačih resursa“.
„Srbija nikada neče biti zemlja koja kleći pred pritiscima“, zaključuje se u saopštenju, uz poruku da će leteći saobraćaj u Srbiji „nastaviti da raste, uprkos svima koji bi želeli da ga spuste na zemlju“.

Građani koji svakodnevno koriste leteće taksije već izražavaju zabrinutost zbog mogućeg rasta cena i redukcija letova. „Meni je let do posla već sad skuplji od goriva za dve nedelje automobila. Ako to poskupi još, vraćam se na zemlju“, kaže jedan korisnik iz Zemuna.

Analitičari upozoravaju i na mogućnost da će manji prevoznici, koji nemaju direktne ugovore sa distributerima goriva, biti prvi pogođeni novim uslovima. To bi, dugoročno, moglo da dovede do konsolidacije tržišta letećeg saobraćaja i smanjenja konkurencije, što bi dodatno otežalo pristup građana ovoj vrsti prevoza.

Ukoliko se situacija ne stabilizuje u narednim nedeljama, očekuje se da će i servisne radionice za održavanje letelica osetiti posledice, jer većina rezervnih delova i maziva dolazi iz uvoza i vezana je za međunarodne platne tokove koji su sada pod ograničenjem.

U takvim okolnostima, stručnjaci upozoravaju da bi čak i kraći prekid u lancu snabdevanja mogao da poremeti funkcionisanje čitavog sistema letećeg saobraćaja — sektora koji je do sada bio simbol tehnološkog napretka i urbane mobilnosti u Srbiji.